Thursday, January 26, 2023

Kreativno kuvanje na ekološkoj bombi

Kako do straha?

U časovima dokolice ili dok radim neki administrativni posao pustim YT da mi u pozadini priča. Valjda sam navikao da radim u nekoj sveprisutnoj galami. Tako se desilo i da sam naleteo na blok video prezentacija ljudi koji prave svakojake grejače i kuvače od svega što im padne na pamet. Pomalo mi je to kraduckalo pažnju dok nisu počele neke stvari da me više interesuju, neke začuđuju, a neke prosto zabrinjavaju. Tek odgledah kako se greju, kuvaju ili peku ili čak prave razne grejače na plamenu sveća, sagorevanju alkohola (etanola, metanola i izopropanola), sagorevanju otpalog ulja (kuhinjskog, mašinskog), smeše vode i ovih ulja, barbotiranjem dizela kroz vodu, gasifikaciji drveta i slično. Breneri su delovali posebno opasno. Ali su čak i oni bili potpuno bezopasni u poređenju s raznim „domaćinskim“ verzijama pirolizatora plastike u cilju dobijanja "dizela". Zato hajdemo korak po korak kroz ove priče.

U prošlom tekstu sam napisao da me je baš interesovalo da li je moguće kuvati na plamenu sveće. I bilo je raznih komentara na tu temu. Sam nisam postavljao eksperiment, pa dok to ne uradim neću dalje time da se bavim, osim gledanjem genijalnih kombinacija i raznih gluposti od pokušaja. Dakle o svećama će biti priče, ali kada to proverim šta i koliko može u kontrolisanim laboratorijskim uslovima.


Šta me uvek zanima kao hemičara? Pre svega tačnost. Da li je moguće da o sagorevanju raznih otpadnih materijala ili alkohola nema naučnih radova? Nije moguće. Uz malu napomenu da su recimo u Engleskoj alkohol (samo etanol) dozvoljen kao nezagađujuća zagrevajuća materija. Za sve ostale potrebne su dozvole, takse i slično. Naravno da kako sam ranije napomenuo nijedan plamen bez nadzora nije bezopasan, ma kako genijalna konstrukcija uređaja bila. Tako je i opisana opasnost od sagorevanja alkohola (etanola i metanola) do koje dolazi u kućnim uslovima (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6266291/) Ukratko mnogo ima pacijenata širom sveta koji su postali žrtve vrelog vazduha, vode ili materijala. Ono što je zabrinjavajuće je nepostojanje svesti o opasnosti koju generiše sagorevanje ekoloških goriva. Kao što se do skora moglo čuti da je biodizel bezbedniji od dizela ili da je nuklearna energija potpuno tehnološki bezbedna. Etanol se kod nas češće koristi, mada kod nas nema mnogo kamina i drugih dekorativnih peći koje sagorevaju etanol. 


Čak nema ni kuvanja na plamenu etanola. Pa ipak postoji potreba da se razume opasnost koja postoji. Kao što plamen sveće istovremeno svojom toplotom otapa i zagreva otopljeni parafin ili vosak koji se kapilarno samoubilački penju ka vrhu sveće gde ih plamen proguta, tako se toplota radijacijom i kontaktno prenosi na rezervoar alkohola. Pri tome se formira oblak etanola koji se meša s kiseonikom iz vazduha i ne samo da je zapaljiv, već je i eksplozivan. To je razlog zašto se eksplozije etanola, čak i iz malih rešoa prenose po nekoliko metara i izazovu ozbiljne opekotine. 

(SLIKA JE NAMERNO IZOSTAVLJENA)

Jedna od neverovatnih grešaka koje redovno dovode do nesreće je dolivanje goriva u vreli rezervoar. Plamen alkohola je ionako slabo vidljiv na jakom svetlu. Sve u svemu etanol je bezopasan ako je uređaj ispravan iako se rukuje po uputstvu i ako prostor nije zatvoren. Svaki zatvoreni prostor sprečava mešanje slojeva vazduha i materijala koji gori ili isparava. Opet analogija s plamenom sveće. Kada se pokrene sloj vazduha oko sveće, dolazi do hlađenja zagrejanog parafina i plamen sveće izgubi trenutno na jačini. Uz to, sama cirkulacija smanji količinu parafina oko plamena. Zato se u svetu puno pažnje posvećuje kvalitetnim instalacijama koje postavljaju obučeni ljudi. Za to vreme brojni kamperi, izletnici i ostali mogu potpuno bezbedno da koriste etanolne „grejalice“ ili rešoe, ako u neposrednoj blizini od 50 cm nema zapaljivih materija, naročito rezervi alkohola, benzina ili dizela. Jedna takva je prikazana na donjoj slici. I o njoj će biti više reči, ali u drugom kontekstu.


Život na ivici

E sada sledi po meni najkontroverznija masa za sagorevanje. Mašinsko ulje. Sagorevanje ovog ulja se raširilo ne samo u siromašnim zemljama Afrike i Azije već i u Evropi i Americi. Brojne kuće, lokali, garaže, šupe i ostave, a često i kuće se greju sagorevanjem ovog ulja u konzervama, priručnim gorionicima, petrolejkama i brenerima, zavisno koliko je energije potrebno.



Da se odmah razumemo, nije ekološki problem to što me brine, mada i on postoji. Uglavnom su to sagorevanja, koja čak i da svaka kuća koristi otpalo ulje teško da može da se meri sa pećima u kojima se na Vidikovcu redovno sagoreva plastika. Ili paljenje deponija. Jeste problem, ali ne na globalnom nivou. Ono što jeste problem, koji se multiplicira pirolizom plastike je nastajanje raznih derivata tokom rada motora ili pri pirolitičkom rastvaranju plastike. Mnoga od ovih ulja sadrže brojne štetne hemikalije i zbog toga je njihova upotreba ili zabranjena ili se traži prečišćavanje pre sagorevanja. To znači da jedna profesionalno konstruisana jedinica može savršeno sa sagori sve štetne materije do ugljen-dioksida i vode, a da eventualno nesagorele čestice (one opake) zadrže filteri i prečišćivači. Na kraju krajeva sušenje mesa je izlaganje mesa dimu koji nastaje nepotpunim sagorevanjem drveta. Koliko su dim i hemikalije u njemu protektori od kvarenja, toliko mogu da budu opasni zbog kancerogenih supstancija, zbog čega se savetuje smanjeno konzumiranje ovakvog mesa. Tehnologija je uvela hladan dim bez čestica ili rastvor koji se ubrizgava u meso. Toga na donjem videu nema.

Sada pogledajte video u kome se sagoreva mašinsko ulje u domaćem šporetu i pri tome su svi izloženi izuzetno povišenoj koncentraciji opasnih jedinjenja. Glavni razlog je nepotpuno sagorevanje. Različiti ventilatori doprinose boljem raspršivanju ulja i mešanju sa vazduhom (bolje sagorevanje - plavi plamen), ali efikasnijem raznošenju nesagorelih i plamenom i temperaturom nastalih novih opasnih pirolitičkih proizvoda. Šta je savet? Nedovoljno sagorevanje generiše brojna toksična jedinjenja, pa takav materijal prosledite posebnim službama za njegovu rafinaciju, obradu ili uništavanje. EPA je davne 1985. donela takve regulative, a u Evropi tek u ovo vreme krize energenata počinju da se preispituju pravila i zakoni o tome šta i kako sme da se sagoreva u pećima i grejnim telima. Za ovaj deo skretanja pažnje na opasnost namerno ne dajem reference, jer je to toliko očigledno, da prosto svako može da nađe primere koje sam i ja našao.

Da li se isplati sagorevanje ovog ulja isključivo s  energetskih aspekata? O, da. Da li želite da živite na ivici koja sigurno nije potrebna? Verujem da je odgovor ne. To naravno ne znači da „ljudi“ koji bace isluženo motorno ulje u reku ili park, negde na zemlju rade dobar posao. Naprotiv. Oni koji kuvaju na ovakvom ulju uglavnom truju sebe. Bacači ekoloških bombi truju svoju i tuđu još nerođenu decu. Takav čin mogao bi se smatrati aktom terorizma i zločinom.



 

 

Wednesday, January 4, 2023

Igra vatre, konzervi i smrzavanja

Ovo je prvi tekst u novoj seriji tekstova koji se tiču specifičnog ugla hemije - kako dobiti upotrebljivu  energiju.  

Energija sve pokreće. Energija omogućava ovakav život kakav znamo.

Energija postaje skupa. Njome se veliki poigravaju, njome nas ucenjuju. Čak i svađaju. Da li je i zašto bolja nuklearna (koja postade zelena) ili solarna? Šta su uopšte zelene energije i da li ih je moguće imati? Da li postoji neki oblik energije koga se plašite? Ne. Odlično. Onda se samo setite kako su se oko litijuma napravile razne gluposti, pa pomislite da ista školovana elita upravlja radioaktivnim sirovinama, elektranama, otpadom. 


Energija bi trebalo da nam donesi blagostanje, ubrzani razvoj, udobnost. Prva energija vatre je omogućila da se ogrejemo, odbranimo od predatora i da ispečemo meso, biljke, skuvamo vodu. Prljava voda prokuvavanjem postaje (uglavnom, setite se litijuma) neškodljiva. Bakterije i viruse možemo da ubijemo kuvanjem vode, metale i mnoge toksine ne možemo. Vodu možemo i da predestilujemo. Energiju možemo dobiti na mnogo načina, ali za sada ostavljam po strani sporne tehnologije, npr. Elonovu novu solarnu tehnologiju, natrijumovu bateriju i slično. Osvrnuću se prvo na onu energiju koja nam je neophodna za kuvanje (pečenje, roštiljanje).   


Bez obzira da li je u pitanju smederevac, indukcioni rešo ili stari električni šporet, kvalitet ručka nije (uglavnom) određen načinom grejanja. Dobro, poneko se ne bi složio sa mnom oko kvaliteta ili bar ukusa piletine, pita, hlebova i torti koje ispeče smederevac u odnosu na današnje rerne od kojih je samo ostao termin - rerna, a zvanično to su odeljci za kuvanje. Ne za pečenje, već za kuvanje.  

Naravno da se navike menjaju. Svako voli brže, lakše i jednostavnije. Ne uvek i bolje. Nekada je prosto nemoguće da izaberete bolje, jer npr. ne možete da koristite vatru na drva ili ugalj usred grada. Ili su odžaci prosto zazidani, jer je komšija na devetom srušio odžak i proširio sobu. Šalu na stranu vatra je proterana iz naših domova u gradu. Ali šta ako...To "šta ako" je pitanje koje se od pandemije često postavlja. Ovih dana prateći i mećavu u Njujorku, primetio sam da postoji jedna grupa ljudi koja ima rešenje za sve. Ne za lagodan život, nego baš za trenutke krize, koje će usloviti nedostatak struje. Naravno da solarni sistem i baterije mogu da pomognu ali pre svega leti. Nuklearna energija ne postoji u džepnom pakovanju, ili u pakovanju koje staje u ranac. A baš o takvim rešenjima biće više reči u narednim tekstovima.

Energija koja se može poneti i aktivirati po potrebi od grejanja do kuvanja (čak i pečenja) su mali dovitljivi, zabavni i često opasni ili veoma opasni uređaji. Jedan od takvih koji je izazvao i par ozbiljnih nesreća je grejač na sveću i zemljanu saksiju (terakotu).


Po brojnim navodima samo jedna ovakva spravica može u sobi od 10 do 14 kvadratnih metara da podigne temperaturu čak za 4 stepena, za samo 2 sata "rada". Može i više ako se ispod saksije stavi više sveća. A još je bolji kao grejno telo u neposrednoj blizini. Mane? Previše ih je kada se koriste u zatvorenom prostoru. Od generisanja ugljen monoksida (zbog čega se savetuje CO monitor s alarmom), do paljenja stana u Engleskoj, jer je konstrukcija bila loša, saksija je pala i parafin se razlio po tepihu i zapalio. Ostaje naravno i zamerka menjanja sveća, jer se kao što se sa slike vidi koriste se kratke sveće. Nikada sveća ne sagori potpuno. Inače bi proizvodi sagorevanja parafina bili ugljen dioksid i voda. Tako dolazimo do paradoksalne situacije da sveća truje i greje, pa je onda savet da se grejete uz odškrinuti prozor, ako već nemate monitore koji će da vas upozore na otrovne gasove. (I to samo dok im traju baterije.) Ignoriše se činjenica da se soba brže hladi od spoljne hladnoće, nego što se greje od sveća.

Da ne bude skretanja s teme, sveće se mogu koristiti i za kuvanje. Kako? Veoma jednostavno i veoma bezbedno, na čistom vazduhu. Čitava serija tekstova koju spremam će se odnositi na ovakve uslove koji su na ovom videu. Dakle ili na terasi koja je otvorena ili u dvorištu. Na izletu? Što da ne.


Kažem supruzi, evo da vidiš kako se čovek snašao da skuva i meso na plamenu sveća (za samo 4 sata), kada nema struje. Sledio je otrežnjujući komentar - ako ne bude struje, neće biti ni mesa. Za ovu misao nismo još spremni. Na svu sreću deo naše tradicije su sušene mesne zagonetke i mezetluci, a za kasnije ostaje da vidimo. Da li je neko probao kuvanje na sveću (sveće)? Voleo bih da podelite takva iskustva, jer treba biti spreman za svaku nedaću.

Tuesday, December 21, 2021

Nauka u Srbiji put kojim se ređe ide, a još je bolje izbegavati ga

Ovaj tekst nema veze sa politikom. Nema veze ni sa istorijskim nepravdama koje su nam nanošene decenijama, ako ne i vekovima. Ima veze s mojom ljubavlju prema nauci, istraživanjima, radoznalosti ono malo mladog sveta koji odudara od donje mračne slike, a koji me trenutno okružuje. Pre 8 godina napisao sam tekst o samrti srpske nauke. Danas je malo gore. Pacijentu se na samrti polako gase sve životne funkcije. 

                                                Antoan Lavoazje

Nekada je za početak istraživanja bila potrebna želja, ona iskrena radoznalost za rešavanje problema koje život i pojave postavljaju pred istraživače. Vremenom nauka je postala posao iz koga najveći interes vuku medicinska i farmaceutska industrija, industrija hrane i poljoprivreda. U nekim drugim oblastima to su kosmička istraživanja, nanomaterijali, neuronske mreže. Istraživanja pomoću štapa i kanapa sve više je potisnuto čvrstim regulativama. Nekada slobodno razmenjivana razmišljanja i ideje između vrhunskih naučnika ranijih epoha, zamenjene su tajnovitošću, a umesto da rezultati naučnih istraživanja postanu javno dobro, ona su pod velom tajne i veoma često zamagljena specifičnim jezikom patenata. Tokom promena kroz vreme su i istraživači prinuđeni da rade kao najamnici i da rade za onoga ko više ponudi u direktnoj plati, tako i u pratećim uslovima rada. Slično vrhunskim fudbalerima, ali za mnogo nižu platu. 

Bolja oprema, lakše dostupne informacije i želja da se deo sna otkine za sebe, čine naučnike pogodnim medijumom da preko specifičnog termina koji je kod nas važio par decenija („naučni radnik“), pređe u nešto mnogo ružnije. Kako inače objasniti fenomen istraživanja lekova za lečenje AIDS-a, koji su sa nekoliko hiljada dolara po dozi, spali na par desetina dolara, kada je grupa istraživača odlučila da proizvodi lek ne poštujući patente. Uz to, medijska pažnja, pretvaranje početnih naučnih ideja u prenaduvane i lažne naslove koje nijedan ozbiljan i pre svaga častan naučni um ne bi izgovorio. Primer je bilo koja biljka iz Amazonije, Sibira ili Himalaja koja 10.000 jače i efikasnije ubija ćelije raka od citostatika. Takvih primera ima na desetina, ali je ovaj jedan od najnemoralnijih produkata kvazi novinarstva.

Luj Paster

Patenti su neophodni da bi se kao i drugim delatnostima zaštitila intelektualnu svojinu pojedinca. U zapadnom svetu važi pravilo da se sve što valja (čitaj – može da se mnoooogo zaradi) patentira, a što ne vodi zaradi to se publikuje. Publikovani ili na kongresima objavljeni rezultati ne mogu da se patentiraju. Patenti danas ne štite pojedinca - istraživača, već sistem, tačnije kompanije. Uz to često se patentiraju i stari lekovi u novim terapeutskim kombinacijama, što nema opravdanja da se štiti od korisnika, jer nije bilo ulaganja u nova istraživanja, već su podaci prikupljeni iz nekih medicinskih baza podataka, koje su takođe u novije vreme deo narastajućeg biznisa. Farmaceutska industrija tako postaje biznis po sebi, pa su mnogima uskraćena vrhunska znanja koja bi dalje mogla da se oplemene. Kolika je moć saradnje kada se ukinu sve granice i uslovljavanja najbolje se vidi u rešavanju problema koji donose nove virusne infekcije i vakcine protiv njih. Potrebna je pandemija i silna doza injektovanog straha da bi se razbile postojeće granice za određeni, nažalost ograničeni vremenski period. Sada se opet potežu pitanja vlasništva nad određenom tehnologijom proizvodnje vakcina. O lekovima više neki drugi put. Proizvesti danas lek mogu samo zemlje koje imaju ogromne resurse. Svi ostali u svetu se realno samo igraju i pokazuju puteve kojima ne treba ići, i čije će podatke usisati neka druga velika farmaceutska kuća. Uvek je bilo tako i uvek će biti tako. A možda će biti i mnogo gore. Videćemo kako će sistemi reagovati.

Takvi sistemi, često zapreteni i administrativnim ograničenjima, donose odluke koje nisu u skladu s zdravim razumom. Jedan od zabavnih (i pomalo tupavih) pravila je da se hemikalije starije od 2 - 5 godina moraju izbaciti iz laboratorije i zemeniti novim. Isto važi za opremu koja je u savršenom radnom stanju. Sreća je da se priroda toga ne drži, jer šta bi se sve dešavalo tokom vremena na svakih 5 godina, da priroda izbacuje svoje hemikalije iz upotrebe ne smem ni da pomislim.

Tehnološki razvoj takođe onemogućava da se istraživanje u manje razvijenim (siromašnijim) zemljama odvija onim tempom koji je potreban da bi se kroz kritičnu masu formirala dovoljno velika grupa kompetentnih ljudi u raznim oblastima. Kao dodatni faktor stalni „odliv mozgova“ omogućava bogatim zemljama ne samo da istraživanja ne zaostaju u njihovim zemljama, već i da spreče ozbiljan naučno-tehnološki razvoj u siromašnijim zemljama. Ne treba zaboraviti da u mnogim zemljama postoji nivo tehnološkog znanja koji bi napravio izuzetno brz razvoj uz korišćenje savremene opreme. No, nekima to ne odgovara. Da se razumemo, nije ovo nikakva teorija zavere. Ovo je dokazana praksa. Dok smo bili pod sankcijama i slali radove često su nas izdavači odbijali bez recenziranja radova rečenicom – radovi zemlje koja je pod sankcijama se ne mogu objavljivati. Nismo mogli da kupujemo ne samo opremu ni hemikalije, već ni sitnu potrošnu plastiku. Zato čas jesmo na Šangajskoj listi, čas nismo. Po meni ne bi trebalo ni da budemo, jer nauku u Srbiji niko ozbiljno ne doživljava osim „naučnih radnika“. To se vidi po investiranju. Austrija je investirala u nauku 102 puta više od Srbije kada je situacija bila normalna. U kovid eri to je otišlo na 250 puta. I onda neko očekuje isti nivo istraživanja, odnosno rezultata u Srbiji i Austriji. Nema teorije, što bi rekla deca. O Finskoj, Danskoj, Švedskoj i Holandiji  da ne govorim.

Kakva je budućnost nauke u Srbiji? Nikakva. Loš obrazovni sistem osnovne škole, dodatno armiran nikakvim obrazovanjem kroz srednje škole, stvara lenje, razmažene generacije, koje beže od izazova. Konformiste. Zemlja koja nema sopstvene naučne projekte, koja finansira istraživanja iz nedorečenih i neveštih fondova nema budućnost. Zanimljivo je da se projekti za NATO pišu na desetak stranica, a da su projekti ideje imali više od 170 stranica teksta pitanja-odgovora-dilema, često kontradiktornih odgovora istog tog fonda. Zapravo stari sistem je uništen, novi nije napravljen. U takvom okruženju naprosto nema nade ili je bar moje cinične godine borbe sa vetrenjačama ne vide.

Mrva nade - svaka generacija ima bar jedno izuzetno nadareno dete. Njega niti samelje školski sistem, niti sopstvena prazna generacija, niti roditelji. Dođu neke takve generacije i kod nas na Hemiju. Samo da ih ne ubijemo u pojam pre vremena i da ih ne oteramo sve u inostranstvo, jer onda ne da će biti budućnost nauke nikakva, već će nauka prosto umreti. Ugasiti se kao dogorela sveća.  


Sunday, November 8, 2020

Pismo čitaocima - umesto odgovora ovde dobićete ga na FB

 Dragi prijatelji

tokom vremena razni tekstovi koje sam napisao su dobijali na aktuelnosti. O mnogim pojavama sam pisao i često ovde na blogu dobijao različita pitanja. Zbog načina na koji blogger radi, a wordpress me je jednom izdao i progutao more tekstova, koje sam jedva povratio, nemam uvek način da dobro ili pravovremeno odgovorim. 

Upravo zato sam danas pokrenuo jednu grupu na FB. FB dozvoljava samo 5000 prijatelja. Mnogi ljudi nisu mogli da ostave komentar, da pitaju ili prosto da komenatrišu. U ovoj novoj grupi to će biti moguće. Lični profil je to odavno prestao da bude, a nekoliko drugih grupa koje vodim naprosto nisu dovoljno fleksibilne da odgovore svakodnevnim pitanjima ili izazovima.

Koji su to izazovi? Da li nositi masku? Kako maska utiče na imunitet? Kako se "podiže" imunitet? Koja je hrana zdrava? Šta nas truje? Koje netačnosti (ili više u mom stilu), koje gluposti pričaju kvazi nutricionisti?  

Niko ne zna sve odgovore. Ali tu je naučna litaratura, na koju neobrazovani deluju kao na snažni alergen. Nije strašno nešto ne znati. Niko od nas nije stručan u drugim disciplinama. Jesmo u svojima. Oni koji ne znaju su nestručni u svim, ali zato hrabro posežu za rešavanjem crnih rupoa, oblika Zemlje, ima li Boga i kako verovanje utiče na imunitet. Verovanje u srebrnu kašičicu koja sprečava infekciju dok prolazi iz usta u usta je drastično promenilo sliku mojih FB prijatelja. Tvrdili su da grešim i uvređeno verovali da će ih vera zaštiti. Nažalost smrtni ishodi i sveštenika su još jedna opomena, da uvek važi - ako se čuvaš i Bog te čuva. 

Verovanje jeste lična i intimna stvar. Zato mi je neverovatan nivo krvoločnosti u komensasatrima onih koji ni m od medicine nemaju, ne znaju šta i kako rade dezinfekciona sredstva ili lični pribor, ali zato hrabro citiraju "odmetnute doktore"- da budem fini, kako ne treba nositi brnjicu. Kako treba ukinuti lekove, piti etarska ulja i zeolit, sodu bikarbonu bez aluminijuma i slične ... Zapravo opasni, medijima zaposednuti lekari, svašta pričaju, unoseći dodatnu konfuziju i u ionako rastureni sistem (ne)informisanja, koji je razbijen kao i  zemlja. 

Ja sam dobar deo svog života uronjen fizički u eksperimente. Ne bavim se virusima, ali ni bakterije,  ni plesni nisu van istih principa preživljavanja i inficiranja. Šta ih ubija, a šta im olakšava život i sposobnost inficiranja? Baš kao što se ja bavim hemijom i biohemijom (od alergena do izolovanja aktivnih komponenti biljaka), tako se lekari bave svojom strukom. I zato je besmisleno slušati pojedince koji su otkrili tajnu vezanu za koronu i umiranje, već nam prosipaju gluposti kako nas ubijaju bakterije i sarin (koji je uvek praćen roze oblakom iz nekog aviona). Kemtrejsli i ostale nebuloze uz obaveznog kako Bil Gejsta koji ima divljačku želju da čipuje seljaka iz Prnjavora, imaju svoje mesto u mašti neobrazovanog naroda. A više od 2/3 svetske populacije nije upoznato ni sa naučnim tragovima (sajnstrejsli), a kamoli o tome da razume šta je to radio Arhimed, Njutn, Paster ili Ajnštajn. Ako su i čuli za njih. 

Zato ako znate nekoga ko vam ide na živce svojim upornim - antinaučnim stavovima, dovedite ga na stranicu koju sam osnovao da to svoje saznanje promeni. A odatle ćemo ga poslati i na druge stranice.

Link je https://www.facebook.com/groups/726037641656028 prof Zoran Vujčić i prijatelji.  


Tuesday, October 27, 2020

Sojino mleko (sojin ekstrakt) - "mleko" rođeno u požaru gluposti

Iako postoji žensko ime Soja, ovo nije priča o ženama niti o ljudskom mleku. Ovo je priča savršenog marketinga gde se ekstrakt jedne biljke pretvara u bajku. Bajku o falsifikatu. Bajku o potrebama da se bude drugačiji, pametniji, zanimljiviji. Da se deci uskrati mleko kao dobra hrana, a da im se da pomodarska masna čorbica - sojino "mleko".  Zašto znaci navoda? Zato što biljka ne daje mleko! U koji god rečnik da zavirite piše manje-više isto. Mleko je opalescentna (ili mutna) bela tečnost, bogata mastima i proteinima koju luče ženke sisara. Dakle, soja, badem, pirinač i pasulj će se uskoro naći kao novi sisari u zoološkom vrtu?! Neće. Zato, bele masne tečnosti koje se dobijaju od njih NISU mleko. E, sada, jedan mali izazov! Kako da prodate vodu i soju po desetostrukoj ceni, osim ako ne angažujete stručnjake za prevaru, obmanu i čistu laž - tzv. marketing stručnjake. Oni zapravo nisu stručnjaci u oblasti onoga što reklamiraju. Baš kao što ni naši ministri nisu stručni za ono čime će se baviti u novoj vladi. 

Oni nemaju pojma o hemiji hrane, procesima varenja, nutricionizmu i alergijama. Niti vode računa o ljudima, zloupotrebi siromašnih farmera. Ne! Njihovo pravo je da zarade. Za sebe i za svoje gazde. Jer takav je kapitalizam. Obmanjivački, destruktivan, nimalo pošten. Uspešnost se meri zaradom. Tako da što više zarađujete, to ste lepši, pametniji, sposobniji i voljeniji. Da se ne lažemo, svi vole novac. I lopov, ubica, političar, pop, naučnik, lekar ili nezaposlen čovek. Novac vole i deca. Novac se može naslediti, zaraditi ili oteti. Otimanje zdravlja od ljudi je deo aktivnog marketinga. Nikada nisam krio da mrzim glupe reklame. Mada, jedno su glupe reklame gde se mama penje da ćerki pod plafonom u kuhinji nađe "prašak za veš" ili tata koji je toliko glup da nema pojma kako tamo neki keks znači deci sve, još ako se na njega namaže margarin... Sasvim drugo su obmane koje u jakim procentima govore šta je dobro, ko je birao i koliko je zdravo. Tako smo i došli do potpuno sulude zamene termina. Veganska slanina, vegapčići i veganska mleka su industrija obmane. 



    Veganska "slanina".

U mnogim receptima nove "domaćice" hrabro daju ideje za zamenu kravljeg mleka sojinim ili pirinčanim. Bez blama, što bi savremena deca rekla. Ili iz čiste gluposti da budemo precizni. Zašto FDA (američka agencija za hranu i lekove) ne dozvoljava da se masne ili skrobne čorbice biljaka zovu MLEKO? Zato što je mleko proizvod lučenja sisara. Hm... opet sisari i biljke.

Bez obzira na to što neko mora da vas prevari pa da štrokavi šećer jedete kao žuti i mada vam smrdi i menja ukus finog čaja ili mleka, imate pravo sebe da lažete da je to baš KUL, da ste BAŠ TO hteli u ukusima i kako je to božanstvena aroma. A neka marginalna informacija, dobro plasirana je da je to i zdravije i puno minerala. Tako dolazimo do klasičnog apsurda. Šećer je bio skupa roba jer je morao da bude čist. Isto je bilo i sa solju. I šta ja sada da radim, kada sam angažujući radnike da kopaju naišao na neku roze masu koja ima 99% soli. Nema šanse da po kvalitetu bude što i Tuzlanska so. Prljava je, ima u sebi otrovne sastojke, nema nutritivnu vrednost i niko neće da je kupi. A da izmislim da je lekovita? Šta tome nedostaje. Ako se laž raširi, a neobrazovani ljudi su kao iskrice vatre na divljem vetru. I požar gluposti se raširio. Vegetarijanci su je odmah prigrabili, a zatim i ostale žrtve. Tako smo uz već legendarne soda-bikarbonu bez aluminjuma i ulje bez glutena dobili Himalajsku so. Što onda biljke ne bi davale mleko? Ako "homeopatski lekar" (vrištim od smeha u sebi) može konjskim bičem da tuče alkohol i šećer da postanu lekovi, zašto ne bi razni "nutricionisti" mogli da stvore novu hranu? Pa malo da je vloguju. Ili da se hvale kako super rezultate postižu od trenutka od kada su počeli da piju sirovo sojino mleko. Da. Zašto da im ne poverujem? Koliko ljudi ima koji su verovali da imaju krila i hrabro skakli sa višespratnica... Nije bio lep pad. I nema nikakve radosti u tome kada nekome kažete ... govorio sam ti. Terao te da čitaš, da pitaš stručnjake. Nažalost razni anti-age lekari, tvorci "vremenske ishrane" iz lekarskog tabora, "homeopatski lekari" (znate već, vrisak od smeha) i antivakcinaši su toliko korumpirali pojam stručnjaka, da je teško naći stručnjaka koji je u vezi i s literaturom i sa svojim pacijentima. Mnogo je lakše na TV-u ili portalima lupetati, jer to nije ništa drugo od niza uvreda ljudske inteligencije. A prima se. Među neinteligentnima ili neinformisanima. Elita neznalica u pohodu na trenutak poistovećivanja sa sportistom čija žena baš ima problema da se pronađe, ali zato "kuva" i daje savete o svemu u životu.

Šta je soja?

Nisam pesnik-agronom, pa me životni vek i jadi soje ne zanimaju. Znam da je to zanimljiva biljka čije seme ima veoma zanimljiv i za ljude često veoma opasan sastav. Soja ima mnogo korisnih i još više opasnih sastojaka. Ima nutritivnu i toksičnu hemiju. Soja je zaista jedinstvena biljka. Ups i lešnik je jedinstvena biljka, a nema ni stoti deo opasnosti za ljude kao soja. Dakle, lešnik je jedinstvena biljka. Čekajte, reći ćete, pa i badem je. I pirinač, pasulj, proso. Baš tako. Ako istaknem da je soja jedinstvena biljka nisam slagao. Samo sam vam skrenuo pažnju. Laž ide kasnije. Da daje mleko.

Na mojim vežbama studenti iz soje izoluju lektin SBA, koji je sposoban da "ulepi" eritrocite. Zajedničko ime za sve takve proteine je lektin. I to soju čini opasnom. U soji ima i tripsin inhibitora. To su ubice važnih enzima za varenje proteina. Pa je tu ureaza, koja iz uree (iz našeg organizma) oslobađa amonijak (i ugljen dioksid). Tu je amilaza, koja razlaže skrob. I gomila lipida. Soja je izuzetno dragocena biljka za industriju i stočnu hranu. Proteinski izolat je koristan i u ljudskoj ishrani. Ulje, daleko manje, ali ako znate onaj karakteristični miris sardine (ona koja nije ni u maslinovom, niti suncokretovom ulju), znajte da je to sojino ulje. Ako ne znate šta ćete sa čvrstim otpadom iz proizvodnje ulja, upotrebite ga za emulgovanje vode i ulja. Pogađate, u pitanju je lecitin. Neću ovde da pišem o GMO soji, jer to ima mnogo drugih podtema, od uništavanja ekonomije, do uništavanja živog sveta u zemljištu. Bila GMO ili ne, uz gore pomenute otrove tu su i antinutritivni fitati i oligosaharidi koji izazivaju značajnu produkciju gasova metanskog tipa :). 

Ukratko hemijski (sirotinjsko meso, kako su je jedno vreme zvali) soja je sačinjena od: 35% proteina, 31% ugljenih hidrata, 17% ulja, 13% vode i 4,4% neorganskih materija koje se izražavaju kao pepeo. Vrednosti su orijentacione. Kvalitet zavisi od aminokiselina u proteinima. Brazilska je manje kvalitetna od američke ili argentinske. Ali zato nije manje opasna.

Ako je soja toliko opasna, nameće se logično pitanje kako to da se azijski narodi nisu otrovali, a konzumiraju je toliko dugo. Odgovor zahteva malo vremena, jer ista priča važi i za pšenicu, speltu, kikiriki ili zelenu salatu. 

Ista biljka (u osnovi) ima razliličit sastav zavisno od vrste, uslova gajenja i slično. Biljke su se tokom vremena promenile. Kao spelta, pšenica i dr. Selekcija se koristi da bi se odabrale i razvijale željene osobine. Tako je npr. nekada šećerna repa imala 10 puta manje šećera od današnjih sorti. Drugačiji je bio sastav proteina, polifenola, sirovih vlakana tadašnje soje. Zato je bilo potrebno životinjsko meso, jaja, mleko i vatra da bi se civilizacija razvila. Poštujem moć slonova. Ali gde su bili u evoluciji, tu su se i zadržali. A mi se razvijamo još uvek. Ljudi žive duže, viši su i bolje građe. Lakše se leče od nekada smrtonosnih bolesti. Ipak, u osnovi svega je dobra ishrana. A ona zahteva mleko, a ne "mleko".  Bitno je i da znamo da se soja na razne načine obrađuje - fermentiše. I kao što jogurt nije mleko, tako ni soja sos nije soja.

Najzad, šta je ono što se prodaje kao sojino "mleko"? Da li je ono zaista zdravije od kravljeg?  Naravno da nije, ali hajde i da dokažem tvrdnju da je marketing važniji od zdravlja. Da bi se sojin ekstrakt pretvorio u neškodljiv proizvod u smislu pominjanih proteina on mora da se podvrgne termičkoj obradi. Ako je soja imala dobre antioksidativne osobine, koje se delom prenose u ekstrakt, to se u značajnoj meri smanjuje kada se greje.

Sojino mleko sadrži 2,86% proteina, 1,53% masti, 1,53% ugljenih hidrata, 0,27% pepela. Tako kažu analitičari (uz dosta varijacija u detaljima). A šta kaže kutija na kojoj je sastav ispisan, jer je takva masna vodica zasigurno neukusna i nestabilna, s težnjom da se masti izdvoje i plivaju kao pavlaka (još jedna serija gluposti - biljna pavlaka, biljni sir, biljni...). Zato se dodaju razni stabilizatori. Osnovna genijalnost leži u zabludi o količinama. Sojino mleko se pravi od 6,8% soje. To znači 68 g soje (za litar sojinog ekstrakta) - negde oko 1,35 dinara. O vodi ne vredi pričati. Da bi se promenio loš sastav koji ima, redom se dodaju: suncokretovo ulje, šećer (saharoza), kalcijum fosfat, morska so i aroma po izboru (najčešće vanila jer najefikasnije pokriva ružne mirise). Za stabilizaciju se dodaje noseći polimer gelan guma, vitamini: riboflavin (B2), B12 i D2. A cena prava sitnica 1,75 funti po litri. Iako je vitamin D2 manje koristan od vitamina D3, uz čestu napomenu da je biljnog porekla, zapravo je u pitanju ergokalciferol iz kvasca. Tako imamo situaciju da ceo proizvod koji košta 227,35 dinara (po današnjem kursu dinar/funta) zaporavo vredi 1,35 dinara u soji, 0,05 dinara u vodi i koliko se prohte u ljudima, amblaži i sl. Ali sve je to daleko ispod 30 dinara po litri. Uz to, takvi proteini (svih 25-35 g iz celog litra) manje vrede od komada sira ili belanca dva kuvana jajeta. 

Razumem potrebu da se bude različit. Ima toga u novoj modi koju lansira Guči (neko na FB reče Guči da ti se smuči). Muškarci u pocepanim suknjama, s jasno ispisanim tekstom impotentan. Razumem da neko jede sirove hobotnice, delimično barene šišmiše. Razumem da jede biljne sireve, pije biljna "mleka"... Ono što ne mogu da rzumem je gde im je obraz da to reklamiraju kao zdravo ili zdravije. Na osnovu čega? Na osnovu aditiva sumnjivog porekla i što niže cene. 



Imao sam sreću da su moja deca volela mleko. Vole ga i sada kao odrasle devojke. I sir. Pita sa sirom i šolja dobrog punomasnog mleka s vrhunskim kakaom. Vau. One koji piju ove čudne napitke, iz želje da imaju o čemu da pričaju, žalim. One koji to piju iz zdravstvenih razloga opet ne razumem, jer je soja u ovom industrijskom obliku bezvredna. Napravite sojino mleko. Ili bolje jedite tofu. Dimljeni tofu čak i liči na pravi sir. Liči, ali nije. 

      

Sunday, May 31, 2020

Šta je Kovid 19 promenio kod Srba?



INEP će praviti testove na Kovid 19 i za izvoz sa antigenima koje je kupila država Srbija.
Moje kolege će iste antigene praviti od kupljenih (komercijalnih) gena. Obezbediće proizvodnju dva antigena u neophodnoj količini da neko - negde proizvede test.


A onda jednog dana ćemo MOŽDA napraviti potrebne antigene za vakcinu. Recimo na Torlaku.
I onda ćemo opet imati protivnike vakcina koji svojim šarmom nuditi čajeve, etarska ulja i koještarije tipa homeopatije, zeolita i zelene gline.
Imaćemo religiozne istupe nevernika koji će se lečiti molitvom, iako ona nije spasla ni crkvene velikodostojnike, koji su nešto bliži bogu od njih.
Imaćemo one koji veruju da gledanje u sunce leči, da treba gutati varikinu, piti mokraću i slično.
I dok se stručnjaci, pa i moje kolege trude da sustignu svet i naprave barem jeftinije testove, dotle će nas neodgovorni uvoditi u nove opasnosti.
Zahvaljujući Kovidu 19, ne samo Srbi, već i Nemci, Japanci, i svi ostali su naučili da je higijena pola zdravlja. Naučili su da peru ruke SAPUNOM i da to ima svoje vreme (20 sekundi). Da se dezinfekciona sredstva prskaju, a ne piju (osim limunade). Da se sodom bikarbonom ne mogu ubiti ni virusi, ni toksini, ni pesticidi. Da virusi postoje. Da političari nisu efikasni. Da struka ume da se obruka. Da su lekari najugroženiji i izuzetno potcenjena profesija. Da hemičari mogu mnogo više od spaljivanja guma i zagađivanja reka (iako to ne rade hemičari, ali to nam pripisuju). Da apotekari nisu prodavačice. Da PCR treba da rade molekularci. Da prodavci imaju dušu i da ne treba da rade nedeljom. Da je država loše organizovana. Da nije trebalo nikada gasiti civilnu zaštitu i teritorijalnu odbranu.
Šta ako bude novi talas? Nažalost naučićemo opet neke STARE stvari koje nismo smeli nikada da zaboravimo.

Monday, April 6, 2020

Tigar zaražen koronom. Korona napada do 8 metara.

Koronin svet iz dana u dan Najnovije istraživanje na MIT (nemam referencu - vest s BBC) oblak putuje do 27 stopa. (Oko 8 m). Maske zaustavlja taj sekundarni, nevidljivi oblak koji nosi mogući izvor zaraze. Ovo deluje mnogo lošije od onoga što forsira WHO, čiji je zvaničnik u istoj emisiji tvrdio da oni nikada nisu rekli da se ne nose maske zbog  nekog drugog razloga, nego da bi ih bilo dovoljno za lekare, mada i dalje tvrdi da je to mera predostrožnosti da zaraženi ne šire infekciju dalje, naročito ako nemaju simptome. Ipak je rekla na kraju nosite svi maske iz predostrožnosti.

Besmisleno je pobijati razne youtube snimke u kojima ljudi prskaju boju kroz masku da bi dokazali da su maske bez efekta. To su loši ljudi, kao i oni koji su u Italiji i Španiji organizovali klađenje koliko će bolesnika dnevno umirati.
Velika opasnost postaje još gora. Tigar se zarazio od čuvara. Prelaz virusa između različitih životinja je očigledno jednostavniji od onog što se do danas o virusu mislilo. Po najcrnjem mogućim scenariju sam i očekivao neku od sličnih  transmisija, koja se nažalost potvrdila. Oprezno s lutalicama, tuđim ljubimcima dok se ovaj haos ne završi. Oprezno s površinama. Bez nepotrebnog zadržavanja u zatvorenim sistemima kao što su prodavnice. 
Za sve one koji očito ne umeju da čitaju pažljivo šta napišem. Boravak u prirodi jeste prednost u odnosu na boravak u 4 zida. Ali samo ako nećete da se nađete u oblaku (kako je prof sa MIT nazvali potencijalno infektivni) oblak. Do tada VELIKA VEĆINA lekara MOLI da se ostane kod kuće, jer medicinski sistemi pucaju zbog korone. Zbog korone su ugroženi svi pacijenti. Kome se sada lako može pružiti pomoć? Nikome, jer lekara sada ima manje nego rani je. I tako je u svakoj zemlji. Polako ispadaju iz stroja. I od umora i od bolesti. Nema zemlje koja je dovoljno ozbiljno shvatila opasnost ovog tipa. Zato su mnoge zemlje drsko i zlo (kao i naša) smanjile broj lekara. Uništile mrežu lekara i dispenzera koja je bila dostupna i po selima. Nepotrebno su administracije centralizovale bolnice, smanjivale broj lekara i sestara. A onda zabrana transporta. Preopterećenost sistema. Nemanje osnovnih elemenata odbrane, hemijskih sredstava, fizičkih prepreka i zaštita.
Stanje uma je nešto je meni neshvatljivo. Do sada sam često slušao ponosne roditelje kako su srećni što su im deca u Nemačkoj, gde ih dovoljno cene i daju mnogo bolju platu. Zašto da ostaju ove (i sledila bi uvreda za sopstvenu zemlju..). Taj tip egoizma lično mi nije bio blizak. Ostao sam kao i hiljade drugih, jer ako bismo svi otišli ko bi ostao? I ko bi decu školovao? Tako sam paradoksalno ostajao da radim u zemlji koja je već poznavala eksponencijalnu krivu propadanja. Krivu eksponencijalnog pada finansiranja nauke, zdravstva, inovacija. Pisao sam o tome pre 7 godina (link). Došlo je do urušavanja znanja, stručnosti i pre svega radne stručne snage. Roditelji nisu bili dovoljno sposobni da shvate koliko je veliki značaj nauke, a to znači i časova svih prirodnih nauka. Hiljade pritužbi je bilo na sistem da je pretežak. Teško je našoj deci ...Šta će im ta hemija...Čemu fizika...Kakve eksponencijalne krive iz matematike...Ma nikome ne treba biologija...I o tome sam pisao (link).
Ruku na srce jedino što nam sada pomaže je IT sektor, a gotovo svi su hteli da im deca rade u tom sektoru. Lepe plate..
Ovo naravno nije žalopojka. Nema svrhe da priznamo da smo kao narod bili ... pa, glupi je prava reč. Jesmo. Suočavamo se sa virusom koji ima sposobnost da sakrije da je njegov prenosilac (čovek) infektivan. Dok se nije napravila pandemija. Sada je prilika da se sve promeni. Da se u medicinsku struku i sve što je vezano za nju: hemiju, (molekularnu)biologiju, fiziku, matematiku, informatiku, mašinstvo...Nema potrebe da sada pišem kako je svaka nauka umrežena s drugom i kako je sve povezane s medicinom. 
Privatni sektor

Privatni sektor se nije iskazao. Iako su zaradili milione evra (ne dinara) na siromašenju sopstvenog naroda, ne vidim da su donirali respiratore, formirali fondove koji bi pomogli novi medicinski, naučni i stručni razvoj. Da ispravimo krivu propadanja, da je zaravnimo, pa blago nakrivimo nagore. Tek jako razvijena zemlja, kao Nemačka može lakše da se izbori s novim izazovima. A biće ih. Ovo je prvo čudovište od mnogih koje će nas u godinama koje dolaze napadati, a koje je stvorila kapitalistička Pandorina kutija. A čudovišta ne biraju koga će pretvoriti u žrtvu. Za bilo koje rešenje protiv budućeg virusa ili bakterije trebaće nam obrazovaniji ljudi u mnogo gušćoj mreži. I to ovde. Trebaju nam već SADA, ali moraćemo da sačekamo.
Kriva ulaganja u nauku i zdravstvo u Srbiji. Ponašanje slično dosadašnjem neće nam pomoći u sledećem udaru. Jer su snage potrošene, poverenje narušeno, stručni ljudi skrajnuti. Odluke donose političari. A oni su naprosto nedovoljno obrazovani. Zato i ne znaju kome da veruju. Ono što više brine su ti neki, koji daju savete, a nemaju dovoljno znanja ili su bahati u šalama. Svejedno, posledice su iste. Dezinformacija ljudi.
Uloga medija
Izuzetno razočaravajuća. Kada gledam BBC, shvatam da iako smo novinare školovali, očigledno ih nismo stvorili. Mada ruku na srce isto važi, kao i za sve ostale sektore našeg društva.
Uloga lekara
Trenutno su na prvoj liniji napada. U lošim uslovima bez osrednje, a kamoli vrhunske zaštite. Privatni lekarski sektor se po mnogim informacijama nije iskazao. Dolaze i informacije da lekari izbegavaju svoje obaveze. Nadam se da je to tek poneki pojedinac. Nadam se da će se mreža medicinske zaštite potpuno promeniti, jer je sada jasno da je verzija jednog ili dva velika medicinska centra u celoj zemlji izuzetno nefleksibilan koncept. Za velike gradove i hitna pomoć mora drugačije da se uredi. Za sada sistem je u agoniji. Preživeće, a da li će biti Feniks, zavisiće i od vas. Kao ćete vaspitavati svoju decu, unuke. Buduće generacije koje će dočekati neko novo čudovište. Očigledno ni najveći bogataši nisu bezbedni u Koroninom svetu.
Nastava na daljinu
Kao i svaki tip nastave traži pripremu, rad i poboljšanje. Kod nas se tome nije nikada posvećivala pažnja. Kao fakultet sa mnogo eksperimentalnog rada, ovakav način nastave je za moj i slične fakultete je neizvodljiv. Ne možete napraviti ni hirurga, inženjera, molekularnog biologa, pa ni (bio)hemičara od kuće. Možete samo da stvarate privid. I to je bolje od pasivnosti. Moji studenti se dobro drže. Rade zadate zadatke koji nisu ni mali, niti jednostavni. Dobra je generacija. Samo da je nastupajuće godine ne upropaste. Ako i vi imate dobre učenike, studente borite se za njih. I kroz ovaj prividni rad možete ih spasiti depresije, razmišljanja ili očaja. Od viška znanja nikoga nije bolela glava - govorila je moja baba.
Šta je trenutno najbolje rešenje?
Čelična samodisciplina u izolaciji. (Ovo se odnosi na sve one koji mogu da reda od kuće ili nisu zaposleni). Ako su ljudi nepromišljeni, a jesu, čim krše sve preporuke stručnjaka, pomozite vi. Sprečite ljude da vas posećuju. Sprečite ih u želji da se druže, jer biti sada nesocijalan je ključno ponašanje da opstanemo kao društvo. Preporuka stručnjaka treba stalno imati na umu. Stalno.  
Vidikovac - pijaca u doba korone. Ne dirajte lice, usta i oči prljavim rukama. Perite ih sapunom 20 sekundi, ili 60-70% alkoholom trljajte 1 minut.
Rukavice - nosite i rezervne u džepu ako vam se one na rukama pocepaju. Nosite ih od trenutka kada izlazite iz stana. Kada se vratite pažljivo ih skinite i bacite u kesu u koju prsnite malo dezinficijensa.
Naočari - nosite ih obavezno. Neke procene su da se oko 10% ljudi zarazi preko očiju. Ako nemate dioptriju, pa ih generalno ne nosite, nosite naočare za sunce.
Maska - trenutna preporuka je DA! Uvek. Dosta sam pisao o tome, pa da se ne ponavljam.
Pranje ruku - čak i po skidanju rukavica.
Dezinfekcija pre ulaza u stan. Sebe i stvari koje nosite.
"Socijalna distanca" termin koji se odnosi na fizičku distancu 2 m ili više. Plus maska.
Zdrave misli - strpljenje je olakšano ako uronite u nešto (ne)poznato, čime ste hteli ranije da se bavite. Čitajte, štrikajte, maštajte. Radite bilo šta što će vas držati van straha.
Lagano vežbanje - bez obzira koliko imate godina. Pešačenje po kući je moj sport ovih dana. Maksimalna dužina staze sa svim preprekama mi je 7 m. Ako mogu ja, možete i vi.

Monday, March 30, 2020

Korona protiv ljudi. Ili kako nas je virus pretvorio u stado uplašenih životinja.

Na živac mi idu fatalisti koji "već 30 godina govore" ovo i ono i kako će nas usud ubiti. Da ste malo normalni išli u školu znali biste za ono "to je vuk, to je vuk". Da li je morala da se desi ovakva infekcija? Odgovor je i da i ne. Da, jer priroda voli da se našali sa ljudima na najgrublji mogući način i pokaže da uvek ima "nekog keca u rukavu". Bili su požari, poplave, zemljotresi, cunamiji, ledena doba. Ljudi su pomogli da nastane pandemija španske groznice groznim ratom. Pomogli su da nastanu i nuklearne katastrofe, ratovi, otopljavanje. Grabežljivost (kapitalizam) je kriv - šapuće mi ono levičarsko obrazovanje. Potreba da se prelaze sve granice sveta, u potrazi za ponižavajuće jeftinom radnom snagom i otimanjem sirovina. Uništavanje prirode i resursa da bi neki imali tričavih par desetina stotina ili hiljada miliona. Mnogo je i u dinarama. A tek u evrima! U prošlom tekstu sam se osvrnuo na one koji su prigrabili kapital, a ostavili lepotu znanja iza sebe. Kao naučnik iz jedne siromašne zemlje, mogu da konstatujem da ne bi bilo ni gladnih, ni toliko bolesnih, pa time ni toliko zlih, da je nauka ostala plemenita i posvećena zdravlju i blagostanju ljudi. Umesto toga uzeli su nam je, uprljali, ponizili, pretvorili u sluškinju razni administratori kojima se u zenicama cakle dolari i evri. Sluge dolara, evra ili jena. Povika na profesionalne sportiste koji rade za ogromne plate nije fer. Nisu oni krivi što imaju tako visoke plate, a naučnici smešno male. iPri tome ni ne mislim na naše plate. Oni dođu kao milostinja, a ne poštena plata. Nažalost ona često citirana misao, više puta prepričavana je tačna. "Neka vas sada leči Ronaldo". Niko ne može da reši problem narastajuće krize Korona virusa osim naučnika. Ni lekari, ni administratora, niko od vojnih starešina, predsednika, premijera, milijardera. Ironično, oni su samo obični ljudi. Virusi traže nove lovce virusa kao što su bili pre II svetskog rata. A ti ljudi su imali slabu tehnologiju na svojoj strani, ali ogromnu podršku svojih vlada, investitora i da ne zaboravim farmaceutske mafije. Farmaceutska mafija je izvitopereni termin koji se nepravedno odnosi na sve stručnjake vezane za pronalaženje (testiranje) i proizvodnju nekog leka. Zapravo je to interesna grupa ekonomske mafije koja prodaje praškove iz Amazonije  i ekstrakte lekovitog bilja magičnog Japana, manuka (falsifikovani) med i slične gluposti. Sada se aktivno reklamiraju na našim TV mrežama. Oni koji pričaju da pčele nemaju viruse (što nije tačno) pa ako i mi koristimo neki bućkuriš koji su oni napravili zaštićeni smo od virusa. On line prodaja 24 časa. Bustovaćemo imunitet raznim travuljinama. Reklame u kojima se ceo hor dere kašljući, trebalo bi u ovom vremenu kada se nalazimo na klackalici zdravog razuma i paranoje proterati s TV. Ali ne, neko mora da zaradi. Da išta od toga stvarno funkcioniše ne bi bilo hiljade mrtvih u bogatim zemljama. Nikako da se oglase prevaranti nad prevarantima - HOMEOPATE, da ponude vodicu koja ubija virus. Svi smo u vrtlogu panike. Nema struka pravu reč, a eto da budem ciničan do kraja i nema prave struke. Da je bilo radilo bi se drugačije. Brže, odlučnije. Brutalnije. Jer struka bi to znala. Ne bi bila potrebna Kina ili Koreja (iskustvo, a ne znanje) da nas u tome poduče. Da li je moralo do toga da dođe? Drugi odgovor je - NE. Nije moralo da dođe, ali kako se svet ponaša glupavo i hazarderski i kako smo otvorili Pandorinu kutiju zla, desiće se opet. Biće samo strašnije. I represivnije. Jer naučnici neće dobiti šansu da se bace na posao. Nadajmo se da ima dovoljno para za sve buduće promašaje. Među mnogim promašajima možda se neko doseti i ljudi koji će znati dovoljno o virusima. Recimo da se ... Ma šta bi bilo, kada bi bilo? Sada će razna preduzeća da iskoriste priliku da se obogate. I nova tehno-mafija će preplašenim NAMA, prodavati respiratore, maske, vizire, naočare, filtere. Naša kola, stanovi, lokali, radna mesta, gradski prevoz će od sada imati dvostruke HEPA filtere sa UV lampama. To će podići cenu svega, a naročito hrane. Hleba i igara, ponovna realnost. Nekada su najumniji u jednom narodu postajali učitelji i obrazovali svoj narod. Sada su neka druga merila svima postala važnija. Koja kola? Koliki stan? Koliko devojaka (mladića) je izmenio(la) u kom minimalnom vremenu? Koji od onih ogavnih rijalitija je sada najbolji? Sada svi počinju da natucaju strani jezik koji se zove STATISTIKA. Pomalo govore hemiju, pomalo higijenu, pomalo fiziku. Ljudi su u panici, a i dalje nema pravih mera. Lekari i cela njihova logistika su na prvom mestu razarajuće stvarnosti i sudaru s ovim ogavnim, nepredvidljivim, promenjivim virusom. Na drugom - mnogi za koje i ne znamo. Moja ćerka u apoteci, njena ćerka u bakalnici, policajac čiji otac ima 65 i ...Ok, recimo da i ja počnem s onom čuvenom, da sam ja vlast!!! Šta bih uradio drugačije? Mnogi su teoretisali o ukidanju slobode. Mnogi spekulisali da srebro ubija viruse, pa zato su hrabro svi jeli iz iste (gle čuda niklene kašike). Ne virus ne ubija srebrna kašičica, osim ako je pocrnela. A ni to baš nije sigurno. Joni srebra? Možda. Ali u kojoj koncentraciji i koje kontaktno vreme? (Kako vam ide ovaj jezik hemije?) Sigurno da vreme između dva (kako se kaže?-uzimanje pričesti) nije dovoljno da se ubije virus. Ruski sveštenici su umakali kašičicu u alkohol. Naši nisu. Nažalost ovo nije stvar vere. Ovo je stvar biologije, imunologije i zakona velikih brojeva. Zato je najpametniji savet ruskog arhiepiskopa - ne budite glupi, ne rizikujte. Mi smo zakasnili s represivnim merama. Svađali smo se oko toga na FB, jer su se i roditelji i deca otuđili. Kako sada da žive zajedno? Deca su nepodnošljiva. I to zamislite bezobrazluka - naša deca. Niko nikoga više ne poštuje. Zašto bi se onda poštovala reč stručnjaka? Ništa ne znači ni to lažno umirivanje da bebe ne umiru. To naprosto nije moglo da bude tačno, kao što ni u Milanu nisu pale cene robe koja je na prodaji. Neko je propustio šoping, neko lekciju iz imunologije. Ono što je najstrašnije, a što virusolozi uspeju da prozbore kada im se da 30 sekundi na TV, je da ne znamo u kom pravcu se virus menja. Ili da nerviram antidarviniste - evoluira. Virus će se sigurno promeniti, jer su nam drugačiji mikrobiomi po planeti Zemlji koja je okrugla (da nerviram i ravnozemljaše). Izvući će nešto iz nas i postati ili slabiji (nadajmo se) ili gori, smrtonosniji, opakiji. Tada neće biti selekcije. Već sada se pojavljuju različite sekvencije, a naučnici rade kao ludi. Nama je problem "samo" da uradimo testiranje. Zašto? Pa zar ne bismo zemlja u čudesnom naučnom usponu? Zato što NEMA dovoljno stručnih ljudi. Jer neko se igrao pameću ove zemlje pa ih nije zapošljavao. Oni su odlazili tamo gde je bilo više para i pre svega mnogo boljih uslova za rad. Zvao se on ovako ili onako, kakvi god bili motivi predsednika Amerike ili premijera Finske, nešto će morati da se promeni. Nešto veliko i pozitivno, inače nas u još dva-tri ovakva talasa koji nas čekaju u narednim godinama može svesti na 100 milona. Ili manje. I svi glupi apokaliptički (holivudski) filmovi će biti i previše optimistični ako se sve ne promeni ODMAH. Dakle kasnili smo. I dalje ima otpora i gluposti. I zbog par hiljada budala biće cela zemlja u karantinu 24 časa x 14 dana. E, tek tada ćemo izludeti. A ni to neće biti sigurno dovoljno. I represija se uvodi na kašičicu. Da li je zaista prvi jun granica kada će Srbija izići iz krize od Korone? Nadajmo se. I neka nam jedinstvena nada bude da će konačno pamet dobiti šansu.

Thursday, March 26, 2020

Alkohol, hrana, voda, hlor, grad, selo - stanje posle Covid 19

Ništa više neće biti isto.
Nikada policija nije tukla građane po ulicama što se šetaju.
Nikada gradonačelnici Italije nisu vulgarno psovali svoje stanovnike.
Nikada se Šveđani i Holanđani nisu ponašali tako glupo.
Nikada se nije desilo da imunolozi i lekari širom sveta pričaju da je grip opasniji od novog virusa, o kome skoro niko ništa nije znao.
Ekonomije su zaustavljene.
Mali privrednici širom sveta su pred vratima pakla.
Veliki sistemi su neodrživi ako su putevi blokirani.
ljudi u velikim sistemima mogu biti izvor zaraze kada se naglo rašire po Zemlji (Lombardija).
Protiv svih bolesti se moglo ranije jačim sredstvima, ali smo morali da zastanemo.

Kada smo konačno zastali saznali smo da nam je potrebno znanje, struka, nauka.

Dezinfekciona sredstva treba proizvesti. Neću o asepsolu, jer njega nema ko da napravi u ovoj zemlji na tonskoj skali.

Neću o hloru, jer traži specifičnu opremu.

Hoću o etanolu, o pokretu koji je od 1970.-te se razvijao u Americi. Nije se razvio jer su taj etanol delom pili, a industrija alkoholnih pića je gora od najcrnje mafije. Interesi viskija, džina, votke su morali da se veštački zaštite. I sada kada znamo da nikada neće biti isto, kako razmišljamo?

Tačno 2006. smo konkurisali za dobijanje projekta etanol. Nismo ga dobili. Dobili su neki drugi, neke druge, tada možda važnije projekte. Nismo odustali. 2009. Krušik i ja smo uspostavili saradnju koju je forsirala samo Gorica Stevanović. Moj kolega dr biologije Petar Krunić, dipl. ekonomista Gorica Stevanović i ja smo bili tim koji je 2009. dobio patent za proizvodnju etanola. Koncept nije zaživeo. Rečeno nam je da ima jeftinog alkohola iz Ukrajine. Toliko da se Srbija udavi.

Od davljenja do očaja ljudi koji ne mogu da dođu do njega. Koncept koji su tada Amerikanci imali i naš koncept suštinski je strahovito različit. Naši seljaci su, po našem konceptu mogli da prave nerafinsani alkohol 80% u svojim kazanima. Preuzimala bi lokalna mala destilerija koja bi bila centralno pozicionirana, apo obodu bi bilo 5-10 sela. I tako po celoj Srbiji. Tada bi se dobijao i apsolutni alkohol u toj fabrici. Bilo bi svuda etanola, bez potrebe da se uvozi. Nusproizvod stočna hrana. Alkohol bi se pravio od domaćih sirovina, jer jedino čega Srbija i sada ima je brašno.

Naš zadatak bi bio da na naučimo seljake i preduzetnike kako da prave etanol. I u tu priču se uključio i Rapid, Gornji Milanovac. Marko Miljanović je kao vlasnik uložio i dosta vremena i svojih sredstava (opreme) da nas podrži u razvoju. Nažalost takva istraživanja traže moćne partnere koji ne žele da ulože 10 dinara, a sutradan da zarade MILION. Potrebni su enzimi. Opet ista priča. Ne uvozni, iako je to lakše, već domaći. I to smo napravili. dr Biljana Dojnov i ja smo na tome radili. Priča uvek ima prekide, pa tako i ova. Nikome etanol nije bio interesantan, ni kao projekat, ni kao državni interes. Jer postojali su brojni drugi interesi. Naš je bio da uradimo nešto sopstvenim sredstvima, jer smo na malom pokazali da to radi. Otud i patent i publikacije.

Sada su stvari drugačije. Mislim da mnogi žale što nemamo sopstvenu proizvodnju po selima ili čak i američku verziju - po dvorištima i u gradovima. Nije baš za stanove, jer etanol može i da se zapali i eksplodira u malom prostoru. Od etanola mogu da se naprave mnoge vredne stvari ili da se sačuvaju najvrednije - životi. Možda će nekome više da se posreći. Moje vreme je prošlo, dolazi doba kada se sumiraju rezultati. I kada shvatite da impakt faktor ne vredi više od krpe natopljene 70% etanolom, može da bude prekasno. Za narod, za naciju, za nas pojedince ostaje dilema, da li smo mogli više. O, da, samo da je bilo sluha. Zato se nadam draga deco koja pročitate ovo da ćete imati bolje uslove za rad od moje generacije i pametniju državu da više finansira u domaću pamet, čak i ako nije najjeftinija. Jer je važno znanje, a ne trenutna cena iz ...neke zemlje.

Nova ekonomije nas tek čeka. Bilo kako bilo propast malih i velikih će biti sigurna. Ko će opstati i u kojoj industriji tek ostaje da se vidi. Do tada će ravnozemljaši, sektaši, tehnofobičari i antivakcinaši i dalje da vuku sve nas unazad. Ali niko ne može da nas vuče unazad, kao što može neznanje.

Hrana će biti drugačijeg ukusa. Možda zdravija. Možda će je biti više. Možda manje. Mnogo filmova sam odgledao s apokaliptičkim vizijama. I sve ovo mnogo liči na to. I nimalo ne pomažu oni koji imaju teorije o genezi virusa u laboratoriji američkog interesa. Nebo je čistije. Vazduh je bolji. A ipak sve više ljudi nosi maske. Promeniće se sve. Nadam se da će u budućnosti u automatima biti 70% etanol kao roba, da se može uzeti u bilo koje doba. Da neće biti policijskog časa. Jer da bi preživeli ovo vreme neophodno je da se svi urazume. I da štetočine koje su žene terale u Italiju na šoping odgovaraju krivično. Kao i oni koji ližu gelendere, pljuju po liftu i po samouslugama po predmetima. Da će se novčano kažnjavati i pekari koji drže hleb nezaštićen, ali onaj ko ga dodirne rukama. Ili da će se vratiti ono dobro vreme kada ti prodavac uz osmeh dodaje hranu, hleb, vodu. Kada te pogleda kao komšiju i kaže - dobar dan. I misli to.

Profit je suprotstavljen čovečnosti. Čovečnost je zagubljena.

Obrazovanje? Ko prati moje tekstove zna da mrzim šta nam rade. Potrebno nam je obrazovanje koje će shvatiti da postoje 3 grupe ljudi. Oni za vole i znaju IT, matematiku, hemiju, fiziku ili biologiju, oni koji obožavaju jezike, muzičko, likovno i fizičko. I treća grupa koja apsolutno  MRZI obrazovanje. Toj grupi ništa nije potrebno osim vlasti, moći, i da imaju koga da zlostavljaju. Oni mrze i prvu  i drugu grupu. Oni su zlo savremenog doba. Misle da sve mogu da kupe. Postaju vlast, moć i misle da su bitniji od svih. A onda počinje panika kada se ovako nešto desi. (Naravno da ima dece koja i vole i znaju ponešto iz obe grupe predmeta i talentovana su i za jezik i za matematiku ili fiziku. Ali oni NIKADA ne mrze one druge ili ove treće.) U školama, na fakultetima često im pomažu. Naravno da je  to izgubljeno vreme i jer ih treća grupa tada zapravo još više mrzi. Što naravno ne znači da se neće potruditi da uzmu, ukradu, prepišu radove za iste te titule preko noći, za koje su potrebne godine rada. I sami poveruju da je ukradeno Mr, Dr postalo delo njihove ličnosti. Da su postali kompetentni. Primere svi znate, ne treba ih navoditi.

Da smo ulagali u obrazovanje kao Finska i Norveška, verovatno bi sada stvari izgledale drugačije. Verovatno sportisti ne bi pokupovali naše firme za male ili velike pare, pa ih prodali Pepsiju ili Koka-koli. Verovatno da se svest tanji kao i kućni budžet. Zato je potrebno da se setimo da je ovo zemlja seljaka. Da postoje ljudi kao što je Branislav Cvetković koji ima stotine vrsta semenja prikupljenog od naših starih sorti voća i povrća. Takvo blago koje treba istražiti traži nove IT stručnjake, bioinformatičare, biologe, biohemičare, genetičare, lekare, zubare, biotehnologe....sve one kojima svest o zdravoj hrani koja je bila deo našeg podneblja nešto znači. To je šansa Srbije. Uz naravno bioetanol, bilo kao sredstvo za dezinfekciju, bilo kao piće ili naprosto kao gorivo.

Kako će funkcionisati selo posle svega, videćemo. Naša sela su već suviše stara. Zapostavljena, zaboravljena. Osim za glasanje, kada ih se svi iz treće (i poneko kupljen iz one dve grupe) sete. Ono što sigurno mogu da tvrdim, bez znanja ekonomije - ako selo propadne gradovi će takođe propasti. Naravno samo u ovakvim situacijama. Kada se granice zatvore i kada se zabrani distribucija robe iz drugih zemalja. Ili kada je prosto nestane. Zato kažem opet, kao i 2016. verujte struci. Ovo je moj tekst o pravljenju alkohola i verovanju kako selo može da iziđe iz krize i da počne da pravi profit (link).

Tuesday, March 24, 2020

Limunska kiselina kao dopunsko sredstvo u borbi protiv Covid 19. Zašto naši "stručnjaci" ignorišu EPA listu?

Zašto su važna nauka i struka mislim da SADA svi znaju. Zašto je važno da postoji moderan mali biznis, takođe su mnogi mogli da saznaju kroz aktivnost grupa koje je pokrenula i koordinisala Ivana Gađanski Stanić. Ljudi koji su krenuli u proizvodnju zaštitinih vizira za medicinsko osoblje. Samoinicijativno, svojim parama, svojim znanjem, nesebičnošću. I onda su svoje proizvode odštampane u 3D, sa folijama do kojih su došli i sami sekli kao vizir, počeli da POKLANJAJU bolnicama i domovima zdravlja po Srbiji. Ovo je njihova slika

A ovo link grupe https://www.facebook.com/groups/vizionarisrbije/permalink/208477180250284/ Grupa se sastoji od toliko različitih profila da je teško nabrojati ih, ali svako od vas može da da doprinos da oni još bolje mogu da funkcionišu. Donacije, saveti, programi, oprema, šerovanje podataka i linkova. Svako koliko može. Ja nastavljam tamo gde sam stao. Posle brojnih TV nastupa raznih doktora koji neprekidno pričaju ono šte ne znaju i novinara koji kao papagaji ponavljaju istu priču iz meni nepoznatih razloga, da asepsol nema dejstva protiv viruca Covid 19, evo još jednom. IMA, IMA i IMA. Evo i dokaza

Dakle direktna tvrdnja da ubija Koronu, kao i registracioni broj i kontaktno vreme. Pametnom dosta.
Zašto se stalno širi glupost da nema dejstvo - nije mi poznato. Takođe, moj kolega profesor Goran Roglić to nije izgovorio, a novinari su to okačili na portal kao da jeste. Uz to, kako dobijam bukvalno stotine desetine pitanja dnevno, a da se odgovori rasprše kroz komentare na FB, odlučio sam da proširim listu navedenih hemikalija koja JESTE na EPA listi i da je ovde postavim, da bi se rešile dileme oko alternativnih sredstava kada je već ovako ZASTRAŠUJUĆA nestašica svega i svačega. Uz to da bi neko nešto tvrdio očigledno mora da ZNA problematiku. Hemija nije nešto što se može "skinuti" sa weba ili što će bilo ko van struke moći da STVARNO razume. Zato postoje stručnjaci koje EPA ima. U današnjem tekstu ću obraditi samo jednu dodatnu supstanciju koja nam je u prvom talasu straha i opšte galame promakla - limunska kiselina.
limunska kiselina 

Odmah da svima odgovorim na neizgovoreno pitanje, ne ne može sirćetna kiselina (alkoholno ili još gore vinsko, jabučno sirće) da je zameni zbog kiselosti, ali i KONTAKTNOG vremena dejstva. Kontaktno vreme dejstva znači da je sve vreme površina nakvašena tim sredstvom ili je potopljena u njega.
Limunska kiselina je jedna od količinski najzastupljenija kiselina po količinu u limunu. I ne, ona ne dovodi do baznosti organizma. Jer je kisela. I ta njena kiselost ubija viruse, bakterije, gljivice. Kako stvari funkcionišu u uređenoj zemlji ili bar uređenoj agenciji neverovatnog zbira stručnjaka i još jačih konsultanata? Napravi se proizvod. On ima registracioni broj koji EPA dodeljuje. Tako se zna šta dati proizvod može, šta ne može i koja su mu ograničenja ili opasnosti. U Americi ima hiljade proizvođača, po je znajući to EPA napravila ceo spisak po komercijalnim nazivima i registracionim brojevima. Da sada vidimo kako to radi limunska kiselina. Firma Reckitt, Benckiser LLC je registrovala pod opštim nazivom Lysol, specifični proizvod koji je na EPA listi označen kao Lysol Disinfectant S.A. Cleaner. Registracioni broj EPA Reg. No.: 675-55. Onda je sledeći korak da se proveri šta je to po sastavu. I gle čuda 2,5% limunska kiselina. Dakle treba da odmerite 25 g limunske kiseline rastvorite u 975 g vode. Zbog nepreciznosti vaga i pakovanja i zbog toga što nemate destilovanu ili dejonizovanu vodu, već vodu iz česme, savetujem: 30 g limunske kiseline u 1 L vode. Ovaj rastvor je izuzetno stabilan, za razliku od proizvoda na bazi hlorna kada se razblaže. Kompatibilan je sa etanolom, pa je moguće napraviti i razne SIGURNO efikasnije sredstvo od ovoga, koje bi bilo i za ruke, a ne samo za površine. Ova receptura je ODOBRENA od EPA. Ubija 99% svih virusa na kontaktnim glatkim, neporoznim površinama. Limunska kiselina (limuntus) je neotrovna, pa time i zgodnija za upotrebu od mnogih sredstava. Njeno dejstvo se zasniva na kiselom pH, koje sa isparavanjem vode postaje još jače. Kako je ova specifična koncentracija navedena na EPA listi, sa dokazanim dejstvom da ubija poliovirus i tvrdnjom koju citiram (Emerging Viral Pathogen Claim? If a product qualified for the Emerging Viral Pathogen Claim, it demonstrated efficacy against a harder-to-kill virus than the enveloped human coronavirus). U prevodu ako ubija jači virus (poliovirus) onda sigurno ubija i Korona virus. Preporučeno KONTAKTNO vreme je 5 minuta. Za prskanje ili brisanje da ponovimo, GLATKIH i NEPOROZNIH površina. To znači da ubija i na poroznim površinama, ali je potrebno duže kontaktno vreme. drugim rečima isprskajte i čekajte da se osuši. Pa ponovite. Kompatibilni detergenti su nejonski Tween ili Triton X 100. Nikako sapun. Postoji kombinacija limunske kiseline i quat-a i srebra, ali dok ne pronađem sastav ne mogu da kažem kako bi se takav rastvor pravio.

Do tada - ne mešajte rastvore limunske kiseline sa drugim dezinfekcionim sredstvima osim sa etanolom.

A kad ničega nema?

Ojačano dejstvo se može očekivati od alkoholnog rastvora i limunske kiseline. Ovo sredstvo bi podrazumevalo minimalno 40% etanola (rakija, vodka i sl.) i 2-3% limunske kiseline. Kako je u rakiji ili drugom žestokom piću destilovana voda 10 g limuntusa na 0,5 L vodke je sigurno dovoljno jako sredstvo kao i ono koji je EPA registrovala. Ali da se odmah ogradim, to je samo kao alternativu ako nemate ništa drugo.

Prednost 2,5% (3% u česmenskoj vodi) limunske kiseline je što je ona netoksična za ljude. Što ne nagriza pluća kao hlorni preparati i što se lakše pere od asepsola posle sušenja. Uz to, skida odlično kamenac.